Kroz poslednjih pedeset godina mjenjala se moda, menjala se glazba , promjenile se ljubavi i stilovi – Jedino je bananica ostala ista, da se uvek voli!
Ne možemo da kažemo da je jedna jedina, ali je zato jedina prava – onakva kakvom je se sjećate iz djetinjstva.

Proizvodi se od visoko kvalitetnih, prirodnih sirovina sa prelivom od čokolade sa 53 odsto kakao delova, uz dodatak agar-agara. Agar-agar se dobija iz algi, koristi se za želiranje i daje Bananici dobro poznatu penastu strukturu, pa ona nije samo slatkiš, već deo zdrave ishrane.

Ko je izmislio bananicu?

Majstor Franja Vaja, rođen u Vršcu, poreklom Mađar, vrativši se iz Slovačke i Mađarske sa velikim znanjem o čokoladi i čokoladnim desertima, preuzeo je fabriku „Roda“ od Francuza, Danijela Pesmažua (Daniel S. Pechmajoue), Fabrika Roda je čokoladni koren današnjeg Soko Štarka.

Po priči, prva bananica je nastala još davne 1938. godine i za nju je Franjo Vaja dobio 1,5 dinar od ondašnjih vlasti, kao nagradu za novi proizvod na tržištu.

Sve vreme rata, do 1945. godine, Franja je bio direktor fabrike, a zatim je predao novim vlastima NFR Jugoslavije.

Kako se nekad pravila bananica

Prva penasta bananica (masa), rađena je sa živim belancima (danas se koriste belanca u prahu), a dnevna proizvodnja je bila 10 kilograma gotovog proizvoda. Livenje mase za bananice je rađeno ručno improvizovanim poslastičarskim fišecima u kalupe obložene skrobnim brašnom da se masa ne zalepi.

Tek 1965. godine je stigao prvi MOGUL (mašina za livenje) i prestalo je ručno livenje bananica.

Agar–agar, morska alga, koja se i dan danas koristi za želiranje bananice, dolazila je u tankim, dugačkim i sušenim trakama. Ona se zatim potapala u vodu, bubrila i dodavala u masu za bananice.

U početku je prelivanje bananica čokoladom masom, takođe rađeno ručno, na takozvanim GITERIMA, a onda se pojavila prva tunk–mašina (za prelivanje čokoladne mase) koja je nabavljena 1960. godine.

GITERI su drveni ramovi sa mrežastim dnom. Želirani korpusi su se ređali na gitere, a onda četkom čistili od viška skroba, da bi se nakon toga, ručno nanosila čokoladna prelivna masa, a višak odlazio u posudu ispod. Višak čokolade se ponovo temperirao do određene temperature i koristio za sledeće prelivanje. Prelivene bananice su se potom odlagale u posebnu prostoriju sa hlađenjem, kako bi se čokoladna masa što pre stegla.

Oblik bananice se nije menjao od prvog dana njenog nastanka. Kvalitet se poboljšavao u zavisnosti od procesa rada, da bi danas uz najkvalitetnije prirodne sirovine i najsavremeniju automatsku opremu za pakovanje zablistale u punom sjaju. Potrošači su najbolji reper kvaliteta.